+ 0
+ 0

Odlaganja rešavanja sudbine neprodatih firmi i onih u restrukturiranju neće biti, a kako sada stvari stoje, veći deo tih kompanija moraće u stečaj. Međutim, ako je za utehu, to ne znači automatski i njihov bankrot i gašenje.Pro procenama samog ministar privrede Željka Sertića, od 526 firmi sa spiska Agencije za privatizaciju čiju sudbinu treba rešiti, u 188 već je pokrenut stečajni postupak, ali to ni je sve.
– U stečaj će najverovatnije još između 100 i 150 firmi od preostalih 338 kompanija, a sudbina svih tih preduzeća biće definisana do 1. jula – pojasnio je ministar Željko Sertić.Kada se sve sabere, ispada da država očekuje da će od 526 ponuđenih kompanija kupca sigurno naći za 190 do 240, dok će ostale svoj spas od bankrota morati da potraže kroz stečajni postupak.
Da stečaj nije smak sveta i da neke nade ima i za one firme koje u njega privremeno potonu Sertić ilustruje procenom da od 188 preduzeća nad kojima je stečaj već pokrenut, 40 do 50 odsto će, po njegovim rečima, kroz stečajni postupak biti privatizovano. Ministar Sertić nije rekao koja će se to preduzeća naći na novom spisku od 100 do 150 firmi za stečaj, ali su imana onih 188 kompanija poznata. Sada je jasno i da nikakvog produženja rokova, stečaja, prodaje ili bankrota više biti neće.
Na spisku 188 preduzeća u kojima će Agencija za privatizaciju pokrenuti stečaj su i 33 firme iz Vojvodine, u kojima je trenutno zaposlen 521 radnik. Među njima su i nekadašnji giganti vojvođanske socijalističke privrede, poput novosadskog „Petra Drapšina”, subotičkog „Solida” ili „Kulatransa”.
Agencija se opredelila za to da ta preduzeća pošalje u stečaj zato što ne postoje zainteresovani za njihovu privatizaciju a neka se godinama ne bave svojom delatnošću.
Među vojvođanskim firmama na spisku za stečaj je i deset preduzeća koja bukvalno postoje samo formalno pošto u njima niko nije zaposlen. U tim firmama će prvo biti pokrenut stečaj, i to u naredna dva meseca. To su novosadske firme „Semenarna NS”, „Poljoopskrba” i „Interkomerc eksport-import”, subotički „Urbing”, veterinarske stanice iz Novog Kneževca, Bele Crkve i Plandišta, kao i pančevačka „Banaćanka promet”, „Frigo Srem” iz Iriga i poljoprivredno dobro iz Jermenovaca.
Najviše zaposlenih ima upravo „Solid” – 202, slede „Kulatrans” s 97 radnika, „Petar Drapšin”, u kojem je tokom prethodnih godina radilo tek šezedesetak zaposlenih, „Sloga” iz Kanjiže s 58 radnika...
Tri firme pripadaju novosadskom „Dnevniku”: „Štamparija” (s 39 zaposlenih), „Novine i časopisi” (19 zaposlenih) i „Promet” (troje radnika). Stečaj je namenjen i subotičkim preduzećima „Poljokoop” i „Poljoopskrba”, pančevačkim „Pan ton” i „Jupeks”, kao i novosadskim „Pangrafika, „Autotrejding pan” i „Tera film”. Tu su i „Merkator” Palić, „Ratarstvo” Tovarnik, „Silos” Pećinci, „Unipromet” Sremska Mitrovica i „Stogram” Zrenjanin. Inače, iz subotičke firme „Poljoopskrba” reagovali su po objavljivanju spiska, navodeći da su iznenađeni i da smatraju da uopšte ne treba da idu u stečaj.
Vlada Srbije usvojila je Akcioni plan kojim će se pokretanjem stečaja okončati postupak privatizacije 188 preduzeća u kojima nema proizvodnje, niti za njih ima zainteresovanih investitora, ili je u njima poslovanje neodrživo. U 76 od tih preduzeća nema zaposlenih, a u 50 ih ima manje od pet. U svim preduzećima, gde je ukupno oko 5.000 radnika, biće sprovedeni socijalni programi.
Za zaposlene su u državnom buyetu obezbeđene otpremnine od 200 evra po godini staža u, kako je ovih dana saopšteno, maksimalnom pojedinačnom iznosu od 8.000 evra.

Direktori i vlasnici koče privatizaciju
Direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara otkriva da su protivnici završetka procesa prodaje firmi direktori i zastupnici kapitala.
– Direktori i zastupnici kapitala nisu ludi da im firma ide u privatizaciju jer žive kô bubreg u loju, a i mi u Agenciji redovno primamo dobre plate, iako sam ih značajno sasekao – kazao je Šubara.
On je dodao da je, kada je reč o okončanju procesa privatizacije tih preduzeća, situacija „mnogo teška i loša, očajna” i da će najveći deo od 512 preduzeća ići u stečaj, a mali broj njih će moći da bude privatizovan.
D. Urošević
Izvor: DNEVNIK