+ 0
+ 0

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata najoštrije osuđuje medijsku kapmanju protiv direktora Aerodroma Nikola Tesla Saše Vlaisavljevića povodom zapošljavanja 700 radnika.

Površno, jednostrano informisanje i izvrtanje elementarne istine ne mogu zameniti činjenice i istinu. Ti, novozaposleni radnici radili su pet i više godina iste poslove na koje su sada zaposleni preko omladinske zadruge ili po ugovoru o delu, bez osnovnih prava, i to da bi rukovodstvo Aerodroma moglo da se hvali malim brojem zaposlenih i tako obmanjuje državne organe i javnost. Potez direktora Saše Vlaisavljevića je hrabar i za svaku pohvalu jer su posle mnogo godina rada ovi radnici drugog reda konačno postali zaposleni sa svim pravima koja su im godinama uskraćivana. Nadamo se da je ovo samo prvi primer raskida sa licemerjem i obmanama i da će ovako postupiti i drugi, a pre svega državni organi u kojima preko ugovora o delu radi veliki broj radnika, pa i po cenu medijskog prozivanja i neopravdanog linča.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata će podržati svakog direktora, državni organ i javno preduzeće koje postupi na sličan način i zaposli radnike koji rade po ugovoru o delu ili preko omladinske zadruge i na taj način obezbedi njihovu elementarnu ekonomsku i pravnu sigurnost, a budžetu i fondovima socijalnog osiguranja zakinuti  prihod.

 
+ 0
+ 0

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata upućuje čestitke medicinskim sestrama koje danas obeležavaju Međunarodni dan sestrinstva.

Međunarodni dan medicinskih sestara obeležava se svake godine, 12. maja u znak sećanja na datum rođenja Florens Najtingel koja se celog života borila za unapređenje svoje profesije i prava žena.

“Današnji položaj medicinskih sestara u Srbiji je nezavidan, pre svega, zbog komplikovane situacije u zdravstvu, a koja se ogleda u nedostatku kadrova, niskim zaradama, nezaštićenosti na radnom mestu, ali i velikom odlivu medicinskih sestara u inostranstvo”, rekao je predsednik ASNS Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Srbije dr Slobodan Đurić.

Prema njegovim rečima, svi ovi problemi dovode do preopterećenosti na radnom mestu što izaziva revolt pacijenata prema zaposlenima.

“Zbog takve situacije mnoge zdravstvene ustanove trenutno nisu u stanju da omoguće zaposlenima korišćenje godišnjih odmora, što takođe dodatno otežava normalno funkcionisanje ustanova”, istakao je Đurić.

 
+ 0
+ 0

Ukoliko sve bude išlo po planu, ove godine staviće se tačka na višedecenijsku privatizaciju u Srbiji. U njoj su nestali mnogi veliki srpski giganti, nekadašnji industrijski centri danas imaju prazne industrijske zone, a broj radnika zaposlenih u srpskoj industriji višestruko je smanjen. Prema podacima ekonomiste Ljubodraga Savića, 1990 godine u industriji Srbije  je radilo 1,1 milion ljudi.

Četvrt veka kasnije, odnosno danas, srpske fabrike zapošljavaju 430.000 radnika. Koliko je to smanjenje najbolje pokazuje činjenica da je toliko radnika koliko danas ima ukupuno u srpskim fabrika radilo u osam industrijskih centara u Srbiji.

- Toliko radnika je 1990 godine radilo u osam velikih industrijskih centara: Beograd, Kragujevac, Vranje, Subotica, Pirot, Novi Sad i Kruševac. Krajem 2011. godine u tih osam gradova radilo je svega 46.000. Ova činjenica najbolje potvrđuje stav da je srpska industrija u najvećoj meri uništena u procesu srpske tranzicije, naročito spovođenjem katastrofalno lošeg modela privatizacije – smatra profesor Savić.

Malo je primera dobre privatizacije u proteklih četvrt veka, a one koje su uspešno privatizovane novog gazdu dobile su prvih godina procesa privatizacije i to prodajom tendera. Među gigantima koji su uspešno privatizovani, a i danas rade, zapošljavaju i imaju pristojne plate za mnogo manje radnika nego ranije, su cementare, pivare, fabrike duvana, baljaonica bakra i aluminijuma u Sevojnu. Skoro sve ostale srpske fabrike danas ili više ne postoje ili se nalaze među onih 17 čija sudbina treba da se reši do kraja ovog meseca, kada im se skida zaštita od poverilaca.

Profesor Savić ne veruje da će neke od njih preživeti odnosno prognozira da će manji deo njih otići u stečaj koji će teško podneti.

Da su izgledi da neka od tih 17 strateški važna preduzeća odu u stečaj, a nakon toga dožive i katanac, realni ukazuje i podatak da je za samo poslednjih godinu dana istu sudbinu doživelo nekoliko velikih giganata poput “ Prvog maja” Pirot, IMT, “Želvoz”, BIP, Fabrika vagona, “ Vršački vinogradi”, “14.oktobar”, “ Budimka”,” Putevi “ iz Sremske Mitrovice, “ Prva iskra” iz Bariča, šest delova “ Prve petoletke”...

- Imajući u vidu način na koji je sprovođena srpska tranzicija i naročito privatizacija, nije nikakvo čudo što je većina velikih industrijskih preduzeća doživela propast. Nesporno je da je ponovna industralizacija Srbije zaista potrebna, ali to nije moguće učiniti u kratkom roku i bez ogromnog svežeg kapitala. Industrijalizacija je mnogo složeniji, zahtevniji i rizičniji posao – ocenio je Savić.

Koliko je Srbije potrebna industralizacija ukazuju i podaci da je učešće industrije u stvaranju društvenog proizvoda 1988.godine iznosilo 44,8 odsto, a da je pre tri godine, 2013. , ono bilo svega 20,9 odsto. Profesor Savić ukzauje da je u BDP-u Češke pre četiri godine učešće industrije iznosilo 39,6 odsto dodajući da je za razliku od nas ta država umela da privlači strani kapital, sačuva i unapredi razvoj industrije.

Kada bi se mogli vratiti

Danas je u Srbiji učešće industrije u BDP više nego duplo manje u 1988.godini, ali je zato broj zaposlenih u javnom sektoru nadmašio radnike u industrijskoj proizvodnji. Tako danas u industriji radi 430.000, a pola miliona zaposlenih ima u javnom sektoru. Službenika u državnoj upravi ima 160.000, u obrazovanju radi skoro 133.000 i još je oko 164.000 uposlenih u zdravstvu i socijali. Bez javnih preduzeća, za državu radi oko pola miliona ljudi.

Izvor: Dnevnik

 
+ 0
+ 0

Potpredsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) i glavni poverenik ASNS u Železari Smederevo Saša Čolić u izjavi za agenciju Beta je rekao da je dolazak Hestila novi početak za Železaru, jer je ta kineska korporacija najveći proizvođač čelika u Aziji, s najboljom tehnologijom.

- Očekujemo poboljšanje i proširenje palete naših proizvoda i nekoliko novih pogona i samim tim šire tržište. U protekle četiri godine nekoliko puta smo bili na prinudnim odmorima, a zarade su bile bitno smanjene - kazao je Čolić.

Čolić očekuje da će oko 600 mladih koji su proteklih godina došli u Železaru, dobiti ugovor o radu na neodređeno vreme, što bi im obezbedilo sigurnost i egzistenciju.

Izvor: Beta

 
+ 0
+ 0

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata čestita svojim članovima i svim građanima pravoslavne veroispovesti najveći hrišćanski praznik Vaskrs.

Čestitamo Vam najradosniji hrišćanski praznik sa željom da ga provedete u blagostanju, dobrom zdravlju, međusobnom uvažavanju i toleranciji.

Hristos Voskrese!

 
Još članaka...