+ 0
+ 0

 

IZVOR: TV Happy

 
+ 0
+ 0

U prvih šest meseci ove godine iz kase Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za bolovanja duže od mesec dana zaposlenima u Srbiji isplaćeno je 5,15 milijardi dinara, što je 10,53 odsto više nego u istom periodu lane. Podaci ukazuju na to da sve više radnika odsustvuje s posla zbog bolesti, i to s najtežom dijagnozom. Naime, iz podataka RFZO-a proizlazi da je u prvoj polovini godine zbog različitih vrsta tumora na bolovanju dužem od 30 dana bilo 9,91 odsto radnika od ukupnog broja bolesnih.

Zbog tumora su najviše odsustvovali zaposleni na teritoriji filajale Novi Pazar – čak 17 odsto svih koji su išli na bolovanje. Iz istog razloga, iznad proseka su bolovanja i u filijalama Zrenjanin – 13,17 odsto, Valjevo – 12,04, Sremska Mitrovica – 11,68 i Pirot – 11,35 procenata.

Zaposleni u filijalama Smederevo, Bor i Kikinda mnogo češće su privremeno sprečena za rad od ostalih u Srbiji zbog bolesti sistema krvotoka, a manje od proseka bolovanje zbog istog stanja koriste radnici u Valjevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Prokuplju. Veći broj privremene sprečenosti za rad od proseka u Srbiji registruje se i kod povreda, trovanja i delovanja spoljnih faktora, i to u filijalama Subotica, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Jagodina, Bor i Zaječar. Zbog bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva na bolovanju je 10,02 odsto od ukupnog broja bolesnih radnika, a najčešće u Zaječaru, Zrenjaninu, Novom Sadu, Bora i Novom Pazaru.

Najveći broj sprečenih za rad zbog duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja u prvoj polovini godine zabeležen je kod zaposlenih u Boru, Nišu i Zaječaru, dok ih je manje od republičkog proseka u Prokuplju, Sremskoj Mitrovici i Novom Pazaru.

Predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić objašnjava za „Dnevnik” da podaci o većem broj bolovanja nego u prvoj polovini prošle godine nisu nikakvo iznenađenje s obzirom na to pod kakvim pritiskom i u kakvim uslovima danas zaposleni u Srbiji rade.

– Stiglo nas je sve: godine nemaštine, bombardovanja, uranijuma, katastrofalne privatizacije, malih plata, nemogućih uslova rada, straha od gubitka radnog mesta, kao i neprestane borbe za golu egzistenciju – ističe Ranka Savić. – Sve to moralo je narušiti zdravlje srpskog radnika i otuda povećan broj obolelih od tumora i duševnih bolesti. Radnici, većinom, više ne idu na bolovanje čak ni kada su bolesni jer strahuju da bi mogli dobiti otkaz i sasvim je sigurno da to nisu podaci radničkog „hira” već surova stvarnost, koja će narednih godina biti još teža.

Naša sagovornica podseća na to da su međunarodna istraživanja pokazala da je strah od gubitka radnog mesta na prvom mestu svih ljudskih strahova i da je on sasvim sigurno glavni okidač i za srpske radnike.

– Neki poslodavci u Srbiji čak proveravaju bolovanja radnika. Šalju svoje ljude od poverenja da provere da li su radnici zaista bolesni, sumnjajući da svako ko koristi bolovanje, to čini iz nekih drugih razloga, a ne zato što mora. Oni mogu sve jer su ti koji zloupotrebljavaju činjenicu da je danas teško naći posao – zaključuje Ranka Savić.

Za bolovanje 65 odsto plate

Valja podsetiti na to da se bolovanja duža od meseca isplaćuju iz kase Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dok ona kraća od 30 dana plaća poslodavac. Naknada koja se dobija u dane bolovanja je 65 odsto zarade i sasvim je izvesno da radnici koji zaista nisu bolesni ne bi zbog male plate odsustvovali s posla. Tim pre što je danas teško dobiti i sačuvati radno mesto. Podaci o sve većem broju bolesnih radnika potvrđuju upozorenja lekara da su zaposleni sve bolesniji i da je, između ostalog, i to razlog što su bolnice i domovi zdravlja sve puniji.

Izvor: Dnevnik

 
+ 0
+ 0

U Srbiji, prema proceni sindikata, za najmanje 450.000 radnika se ne uplaćuju puni iznosi poreza i doprinosa. Dok je 700.000 ljudi na birou, biće i zakidanja radnika

Sindikati procenjuju da u Srbiji ima najmanje 450.000 ljudi koji svakog dana odlaze na posao, a da ih poslodavci uopšte nisu prijavili ili im doprinose i poreze uplaćuju na iznos minimalne plate.

Najviše ih je u privatnom sektoru, ali slučaj službenice italijanske ambasade u Beogradu, o kojem su "Novosti" pisale u izdanju od utorka, otkriva da od sive ekonomnije ne prezaju ni države, pa ni one zapadnoevropske.

Ekonomisti objašnjavaju da je rad na crno najčešći oblik sive ekonomije. Najveći gubitnici su sami zaposleni, koje čeka minimalna ili nikakva penzija. Gubi i država, na kojoj je odgovornost da se sa utajama izbori. Pred samim radnicima nema mnogo izbora dokle god je bez posla zvanično najmanje 700.000 građana Srbije, koji jedva čekaju na zaposlenje.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata razume zalaganje i želju Vlade da u Srbiju dođe što više stranih investicija. Ono što ne razumemo je činjenica da se ne vodi računa o položaju zaposlenih u tim kompanijama.

Da li naši građani imaju obevezu poligrafskog ispitivanja? Da li zbog očigledne nesrazmere moći imaju pravo da bez dobijanja otkaza odbiju poligraf? Da li oni kojima smo svi dali subvencije imaju pravo da ponižavaju naše građane zabranom odlaska u toalet?

Uostalom, da li se tako ponašaju u svojim zemljama? Sigurno ne.

Krivac za ovakvo stanje je vlast, koja zatvara oči pred ovim problemima, koja toleriše kršenje Ustava i Zakona, koja ne reaguje na upozorenja sindikata da je na snazi apsolutna zabrana formiranja sindikata u mnogim od ovih Kompanija.

 

Informativna služba

Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata

 
+ 0
+ 0

Inspektorat za rad je utvrdio da su pojedini poslodavci kod kojih je prilikom nadzora u 2016. otkriveno troje i više neprijavljenih radnika, prijavili te radnike na obavezno socijalno osiguranje, ali su ih posle 10-15 dana ponovo odjavili, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ti slučajevi su otkriveni uvidom u evidenciju Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, zbog čega je Inspektorat od 4. do 14. jula kod tih poslodavaca sproveo vanredne i nenajavljene nadzore.

U kontrolama 313 poslodavaca zatečeno je 4.058 radnika, od kojih je 356 bilo angažovano na crno.

U prethodnim kontrolama ove godine kod tih poslodavaca je otkriveno 2.023 neprijavljena radnika, što znači da je nakon nadzora inspektora radni odnos zasnovan s njih 1.873. Novom kontrolom je utvrđeno da je od tog broja 1.264 i dalje u radnom odnosu, a 609 više nije zaposleno. Među angažovanim radnicima 135 je ponovo radilo na crno. Osim toga, kod kontrolisanih poslodavaca otkriven je i 221 novi neprijavljeni radnik.

Radnici na crno zatečeni su kod ukupno 76 poslodavaca, a radnici s kojima je posle prethodnog nadzora bio zasnovan radni odnos pa su u međuvremenu ođavljeni, otkriveni su kod 32 poslodavca. Najviše neprijavljenih radnika zatečeno je kod jednog poslodavca u Vranju – 41, zatim kod po jednog u Trgovištu – 32, Gornjem Milanovcu – 18 i Velikoj Plani – 16. Najviše radnika je ponovo angažovao na crno jedan poslodavac u Nišu – 30, zatim po jedan u Irigu – 11, u Gornjem Milanovcu – 15 i Kraljevu – sedam.

Zbog utvrđenih prekršaja, inspektori su odmah podneli 42 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca i izdali deset prekršajnih naloga zbog prekršaja propisanog Zakonom o radu, koji se odnosi na nedržanje ugovora o radu ili drugog odgovarajućeg ugovora u skladu sa zakonom ili kopije ugovora na mestu rada.

Na osnovu utvrđenih nepravilnosti, inspektori su odmah doneli i 54 rešenja kojima su poslodavcima naložili da s neprijavljenim radnicima zasnuju radni odnos, da utvrde odmor u toku rada i raspored rada u nedelji, kao i novčani iznos osnovne zarade, da dostave zaposlenima obračun zarade i vode mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.

Izvor: Dnevnik

 
Još članaka...