+ 0
+ 0

Dok će „nezadovoljni“ radnici Evrope izaći na ulice 1. maja, dotle će srpski radnici ostati u kućama ili pohrliti na prvomajske uranke.

A zašto i da izlaze na ulice? Tako je dobro.

Plate – pod uslovom da ih prime – 200 €, rade prekovremeno a to im se ne plaća, topli obrok i regres – knjigovodstveno predstavljen, a bogami sve više zaživljava, pa čak i preti da postane dominantan oblik zapošljavanja – rad na lizing.

Doduše, nije pravno regulisan, Zakon ga ne poznaje – ali je bitno da „daje mogućnost zapošljavanja“.

S druge strane sindikati „presrećni“ što 1. maj pada na Vaskrs. Imaju opravdanje da ne jure i ubeđuju radnike da je dobro da izađu na ulice i iskažu nezadovoljstvo.

Sve u svemu opšta apatija. Svako čuva svoje malo parče hleba, jer oko sebe gleda one koji nemaju ni to.

Žalosna slika Srbije ovog 1. maja.

Izbori su završeni, doduše glasovi još nisu prebrojani, ali se znaju pobednici.

Radnike ne čeka ništa dobro.

Strah od gubitka posla i dalje će u Srbiji biti veći od straha od smrti.

Nezaposlenost će i dalje statistički padati, a mi ćemo imati subjektivni osećaj da ona nikada nije bila veća.

Poslodavci će zbog svega ovoga biti još bahatiji.

Vlada će nastaviti da daje desetine hiljada eura stranim investitorima, a mi ćemo i dalje raditi za 200 €.

Valjda i treba pomoći velike korporacije, čiji su budžeti, ne retko, veći od našeg BDP-a.

Biće velikih otpuštanja u javnom sektoru i državnoj upravi. Bez posla će ostati oni koji do radnog mesta nisu došli preko partija.

Za radnike i građane Srbije ovo neće biti lak ni lagodan period. Sve loše politike, svi pogrešni potezi su došli na naplatu.

Jedina pozitivna stvar biće interesantnija Skupština, manje dosadne rasprave i mogućnost da za vreme trajanja TV prenosa, po sistemu hleba i igara, zaboravimo na sve naše nedaće.

 

Ranka Savić, predsednica

Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata