+ 0
+ 0

U prvih šest meseci ove godine iz kase Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za bolovanja duže od mesec dana zaposlenima u Srbiji isplaćeno je 5,15 milijardi dinara, što je 10,53 odsto više nego u istom periodu lane. Podaci ukazuju na to da sve više radnika odsustvuje s posla zbog bolesti, i to s najtežom dijagnozom. Naime, iz podataka RFZO-a proizlazi da je u prvoj polovini godine zbog različitih vrsta tumora na bolovanju dužem od 30 dana bilo 9,91 odsto radnika od ukupnog broja bolesnih.

Zbog tumora su najviše odsustvovali zaposleni na teritoriji filajale Novi Pazar – čak 17 odsto svih koji su išli na bolovanje. Iz istog razloga, iznad proseka su bolovanja i u filijalama Zrenjanin – 13,17 odsto, Valjevo – 12,04, Sremska Mitrovica – 11,68 i Pirot – 11,35 procenata.

Zaposleni u filijalama Smederevo, Bor i Kikinda mnogo češće su privremeno sprečena za rad od ostalih u Srbiji zbog bolesti sistema krvotoka, a manje od proseka bolovanje zbog istog stanja koriste radnici u Valjevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Prokuplju. Veći broj privremene sprečenosti za rad od proseka u Srbiji registruje se i kod povreda, trovanja i delovanja spoljnih faktora, i to u filijalama Subotica, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Jagodina, Bor i Zaječar. Zbog bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva na bolovanju je 10,02 odsto od ukupnog broja bolesnih radnika, a najčešće u Zaječaru, Zrenjaninu, Novom Sadu, Bora i Novom Pazaru.

Najveći broj sprečenih za rad zbog duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja u prvoj polovini godine zabeležen je kod zaposlenih u Boru, Nišu i Zaječaru, dok ih je manje od republičkog proseka u Prokuplju, Sremskoj Mitrovici i Novom Pazaru.

Predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić objašnjava za „Dnevnik” da podaci o većem broj bolovanja nego u prvoj polovini prošle godine nisu nikakvo iznenađenje s obzirom na to pod kakvim pritiskom i u kakvim uslovima danas zaposleni u Srbiji rade.

– Stiglo nas je sve: godine nemaštine, bombardovanja, uranijuma, katastrofalne privatizacije, malih plata, nemogućih uslova rada, straha od gubitka radnog mesta, kao i neprestane borbe za golu egzistenciju – ističe Ranka Savić. – Sve to moralo je narušiti zdravlje srpskog radnika i otuda povećan broj obolelih od tumora i duševnih bolesti. Radnici, većinom, više ne idu na bolovanje čak ni kada su bolesni jer strahuju da bi mogli dobiti otkaz i sasvim je sigurno da to nisu podaci radničkog „hira” već surova stvarnost, koja će narednih godina biti još teža.

Naša sagovornica podseća na to da su međunarodna istraživanja pokazala da je strah od gubitka radnog mesta na prvom mestu svih ljudskih strahova i da je on sasvim sigurno glavni okidač i za srpske radnike.

– Neki poslodavci u Srbiji čak proveravaju bolovanja radnika. Šalju svoje ljude od poverenja da provere da li su radnici zaista bolesni, sumnjajući da svako ko koristi bolovanje, to čini iz nekih drugih razloga, a ne zato što mora. Oni mogu sve jer su ti koji zloupotrebljavaju činjenicu da je danas teško naći posao – zaključuje Ranka Savić.

Za bolovanje 65 odsto plate

Valja podsetiti na to da se bolovanja duža od meseca isplaćuju iz kase Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dok ona kraća od 30 dana plaća poslodavac. Naknada koja se dobija u dane bolovanja je 65 odsto zarade i sasvim je izvesno da radnici koji zaista nisu bolesni ne bi zbog male plate odsustvovali s posla. Tim pre što je danas teško dobiti i sačuvati radno mesto. Podaci o sve većem broju bolesnih radnika potvrđuju upozorenja lekara da su zaposleni sve bolesniji i da je, između ostalog, i to razlog što su bolnice i domovi zdravlja sve puniji.

Izvor: Dnevnik