+ 0
+ 0

ŽENSKI RAD I DUŽI I JEFTINIJI

Uprkos sve većoj rodnoj izjednačenosti, na tržištu rada i dalje nema ravnopravnosti. Žene u poslovima nakon radnog vremena provedu pet sati, a muškarci oko dva

TIPIČNO muških zanimanja sve je manje. Iako su u borbi za jednakim uslovima na tršištu rada dame daleko odmakle još su na korak iza “jačeg pola” jer su poslednja istraživanja o sprezi posla i porodice pokazala da je ženski rad - i duži i jeftiniji.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

USKORO MILION NEZAPOSLENIH

Država nema načina da skrati predugačak spisak građana koji traže posao, brojka se svakim danom uvećava. Na birou 778.579 nezaposlenih, a među njima najviše onih koji nisu konkurentni na tržištu

Novac i taktika koju je država izabrala za borbu sa istorijskom stopom nezaposlenosti, očigledno nisu dovoljni da smanje red na birou. Tako će i u ovoj godini samo na novčane naknade, koje prima 69.960 nezaposlenih, potrošiti 18,9 milijardi dinara, što je čak pet puta više nego za sve mere zapošljavanja zajedno! Istu metodu država je primenila i prošle godine, pa se zato u ovom času na zvaničnom spisku može pobrojati 778.579 nezaposlenih, bez nade da će se on skratiti.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

STATISTIKA: PLATE DOVOLJNE TEK ZA DORUČAK

Prosečna zarada u februaru iznosi 43.371 dinar, što znači da većina zaposlenih jedva pokriva i minimalnu potrošačku korpu. Tek nekoliko gradova ima prosek za „normalnu” korpu

FEBRUARSKA prosečna plata u Srbiji od 43.371 dinar dovoljna je tek da se sastavi kraj sa krajem i ništa više od toga. Podaci o kupovnoj moći pokazuju da zaradom možemo da pokrijemo izdatke mahom za minimalnu korpu sa znatno manjim izborom namirnica. Istovremeno, za prosečnu potrošačku korpu, koja prema poslednjim „merenjima“ iznosi oko 64.000 dinara, potrebna je čak plata i po.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

KOD KOMŠIJA U KUĆNE NABAVKE

Po životnom standardu Srbija zaostaje za skoro svim državama Evrope, ali smo zato po cenama u prodavnicama neprikosnoveni lideri. Za mnoge namirnice u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, pa čak i Sloveniji treba izdvojiti manje novca nego kod nas. Osim cena, sporan je i kvalitet koji za istu robu dobijamo u odnosu na komšije.

Problem nije samo cena, nego i kvalitet koji je u Evropi višestruko viši. I zaštita potrošača je kod nas na znatno nižem nivou - kaže ekonomista Ljubodrag Savić.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

SKORO CELA PLATA ZA STAN I HRANU

Prosečna mesečna potrošnja domaćinstva u Srbiji nešto manja od 52.000 dinara. Više od polovine sredstava troši se na stan i hranu. Najmanje se izdvaja na obrazovanje.

Statističari kvalitet života građana posmatraju kroz podatke o veličini stambenog prostora, visini raspoloživih novčanih sredstava i načinu na koji se ona troše. Bitan podatak predstavlja i to kako su domaćinstva snabdevena trajnim potrošnim dobrima, a to su automobil, šporet, frižider i drugi uređaji.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

MANJA KUPOVNA MOĆ: PLATE SMANJENE, POTROŠAČKE KORPE SKUPLJE!

Najveći rast cena u januaru imale su komunikacije 3,5 odsto, zdravstvo 2,8, hrana i bezalkoholna pića 1,4, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana 0,7 i alkoholna pića i duvan 0,4 odsto.

Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i prosečne, odnosno minimalne potrošačke korpe, u januaru je manja u odnosu na prošli mesec zbog znatno smanjene prosečne neto zarade, pokazuje analiza Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe od 64.449 dinara bilo je potrebno 1,64 prosečnih zarada od 39.197 dinara, a za pokriće minimalne, koja je iznosila 33.884 dinara, bilo je dovoljno 0,86 prosečne zarade.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

NIKO VIŠE NEĆE DA BUDE ŽIRANT

Broj građana koji pristaju da budu žiranti i dođu u situaciju da, umesto svojih rođaka i prijatelja, otplaćuju kredite u Srbiji opada iz godine u godinu. Trenutno svega 93 ljudi plaćaju rate umesto onih za čiji su zajam garantovali. Da smo oprezniji od komšija, govori podatak da u BiH ima čak 200.000 onih koji su primorani da uplaćuju tuđe zajmove, a u Crnoj Gori između 30.000 i 50.000.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

Više od trećine građana Srbije (37%) smatra da je diskriminacija najveća u zapošljavanju, navodi se u Godišnjem izveštaju poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

U izveštaju se ističe da je potrebna mobilizacija svih društvenih aktera kako bi se uspostavila tolerancija.

U trećem Godišnjem izveštaju poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji obuhvata period od 1. januara do 31. decembra 2012, koji je predat Skupštini, navodi se da je evidentno da je diskriminacija i veoma raširena u svim oblastima društvenog života.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

ŽIVOT MLADIH PROĐE NA DŽEPARCU

Više od polovine mladih (56 odsto), od 19 do 35 godina, živi sa roditeljima, pišu Novosti.

Samo četiri procenta kupilo je sebi stan, a neznatno više je onih koji su uspeli i da steknu uslove za stambeni kredit.

Tri četvrtine ne veruje da će se tu nešto promeniti nabolje u skoroj budućnosti.

Više od polovine mladih starosti od 15 do 24 godine nema posao, a među onima koji imaju između 25 i 34 - trećina je nezaposlena. Kako su najranjivija grupa na tržištu rada, kriza je u poslednjih pet godina upravo njih najviše pogodila.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

ZAPOSLENOST: PODACI NE ŠTIMAJU

Ekonomisti ne očekuju porast zaposlenosti do kraja godine i sumnjaju u statističke rezultate. Statističari odgovaraju da su podatke obradili po međunarodnim standardima

SRPSKA privreda pokazuje lagani oporavak, ali ne u svim sektorima. Oporavljaju se automobilska, farmaceutska i naftna industrija, pa do kraja godine nije realno očekivati da će se povećati zaposlenost. To je moguće samo ako se pokrenu ostale delatnosti, koje čine veći deo privrede. Ovo smatraju analitičari Fonda za razvoj ekonomske nauke, okupljeni u „Kvartalnom monitoru“, a istovremeno dovode u pitanje nalaze Republičkog zavoda za statistiku po kojima je krajem prošle godine nezaposlenost u Srbiji sa 25,5 smanjena na 22,4 odsto.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

STOPA NEZAPOSLENOSTI NIJE SMANJENA

Pozitivni rezultati oktobarske Ankete o radnoj snazi ne mogu se dovesti u vezu sa ostalim kretanjima u ekonomiji, pa ih treba uzeti sa rezervom, zaključila je Narodna banka Srbije u svom februarskom Izveštaju o inflaciji. Prema Anketi o radnoj snazi, koja one što rade na crno smatra zaposlenim, od aprila do oktobra prošle godine ukupan broj zaposlenih u formalnoj i neformalnoj ekonomiji povećan je za celih 141.450 ljudi.

Opširnije...